Petak 3. korizmene nedjelje 2016.

Iz Liturgije Riječi

Ps 81, 7-9a.10-11b.14.17

Oslobodih od tereta rame njegovo,

ruke su mu slobodne od košare. 

U tjeskobi si zavapio,

i ja te izbavih.

Iz gromovna oblaka odgovorih tebi, 

iskušah te kod voda meripskih,

Slušaj, puče moj, i ja ću te opomenuti:

o da me poslušaš, Izraele!

Nek ne bude u tebe drugog boga,

i ne klanjaj se bogu tuđem!

Ja sam Gospodin, Bog tvoj,

koji te izvedoh iz Egipta.

O, kad bi me narod moj slušao,

kad bi Izrael putovima mojim hodio,

svoj bih narod hranio pšenicom najboljom

i sitio ga medom iz pećine.

* * * * * * *

Kad bih samo otvorio oči i vidio sva čudesa koja je Gospodin za mene učini, bilo bi sve puno lakše. Koliko li se samo Bog trudi sa mnom! Ne mogu se pohvaliti da mu zahvalim za svako čudo. Previše je stvari koje mi odvlače pažnju dok hodim prema Gospodinu. I u trenutku moje rastresenosti ni ne uočim da sam malo skrenuo s puta i da mu ne idem više ususret. Neka svjetlucava sitnica zaokupi me potpuno i kad se osvijestim vidim da sam zalutao. Tada ponovno tražim i slijedim Njegov glas ne bi li izišao što prije iz mraka vlastitih iluzija.