Iz Liturgije Riječi
Ps 34, 2-7
Blagoslivljat ću Gospodina u svako doba,
njegova će mi hvala biti svagda na ustima!
Nek se Gospodinom duša moja hvali,
nek čuju ponizni i nek se raduju!
Veličajte sa mnom Gospodina,
uzvisujmo ime njegovo zajedno!
Tražio sam Gospodina i on me usliša,
izbavi me od straha svakoga.
U njega gledajte i razveselite se
da se ne postide lica vaša.
Eto, jadnik vapi, a Gospodin ga čuje,
izbavlja ga iz svih tjeskoba.
* * * * * * *
Gospodin sluša i čuje naše vapaje. On nije bezosjećajan, nije hladan na naše potrebe, na naše nevolje. Čini se teškim priznati da smo mi ti koji zakažemo i koji same sebe izlažemo nepotrebnim opasnostima. Nekada nas teškoće života gotovo opiju te ne možemo uočiti da nam je Bog učinio upravo ono što nam je bilo potrebno. Počešće u svojim molitvama tražimo pogrešne stvari. a Bog ispravi dajući nam ono pravo. Mudrost onoga koji vjeruje jest prepoznati darove Božji i proslaviti Boga u zahvali za njegovo milosrđe i ljubav.
Nema komentara:
Objavi komentar