Iz Liturgije Riječi
Ps 50, 8-9.16b-17.21.23
»Ne korim te zbog žrtava tvojih —
paljenice su tvoje svagda preda mnom.
Neću od doma tvog uzet junca,
ni jaraca iz tvojih torova:«
»Što nabrajaš naredbe moje,
što mećeš u usta Savez moj?
Ti, komu stega ne prija,
te riječi moje za leđa bacaš?«
»Sve si to učinio, a ja da šutim?
Zar misliš da sam ja tebi sličan?
Pokarat ću te i stavit ću ti sve to pred oči.«
»Pravo me štuje onaj koji prinosi žrtvu zahvalnu:
i onomu koji hodi stazama pravim —
njemu ću pokazati spasenje svoje.«
* * * * * * *
Kad Gospodin kori, drugačije je nego kod ljudi. Za razliku od drugih koji vole nekome spočitavati pogreške i grijehe samo da ih ponize ili da sebe uzdignu, Bog to doista čini radi našeg dobra i spasenja. Bog pun milosrđa pristupa mi svjetlom svoje prisutnosti i otkriva mi koliki je glib u kojemu sam zapao. Tek potom, željan da se spasim, pružam ruku prema Bogu da me izvuče.
Nema komentara:
Objavi komentar