1Sam 2, 1.4-8
Kliče srce moje u Gospodinu,
raste snaga moja po Bogu mom.
Šire mi se usta na dušmane moje,
jer se radujem pomoći tvojoj.
Lomi se luk junacima,
nemoćni se snagom opasuju.
Nekoć siti sad se za kruh muče,
nekoć gladni ne gladuju više.
Nerotkinja rađa sedam puta,
majka brojne djece svježinu izgubi.
Gospodin daje smrt i život,
ruši u Podzemlje i odande diže.
Gospodin čini uboga i bogata,
obara čovjeka i uzvisuje.
Diže slaba iz prašine,
iz bunjišta izvlači uboga,
da ih posadi s knezovima
i da im odredi počasna mjesta.
* * * * * * *
Božja dobrota i veličina podržava onoga koji se potpuno u Boga uzda. Svatko se može sjetiti raznih bezizlaznih i beznadnih situacija. Kako smo iz njih izišli? Što se to dogodilo da smo preživjeli? Nije li nam upravo Bog omogućio da se nekim čudom posloži tisuću slučajnosti i da nam pomoć dođe u onom trenutku kada bi bez nje bilo sve izgubljeno. Bog je ona ruka koja me drži da ne padnem. On je ona snaga koja me podigne kada posrnem. Bog je onaj "neznanac" koji me izranjena previja i spremno priskače mojim potrebama.
Nema komentara:
Objavi komentar